Lezbos (grčki gr: Λέσβος, novogrčkim izgovorom „Lesvos“) je treće po veličini ostrvo u celoj Grčkoj (posle Krita i Evbeje) i najveće u grupaciji Egejskih ostrva. Upravno ostrvo pripada istoimenom okrugu Lezbos, a najveći grad na ostrvu, Mitilena, je i njegovo upravno središte. manji gradovi su: Kaloni, Molivos, Plomari, Ajazos, Erezos i Petra.
U grčkoj mitologiji, zaštitnik ostrva se takođe zvao "Lezbos", sin Lapita koji je za ženu uzeo Metimnu. Reč lezbejski se izvodi od imena ostrva. Ovaj pridjev potiče iz djela čuvene pjesnikinje sa Lezbosa, Sapfo, u kojima je opisana ljubav između žena.
Stanovnici Lesbosa se nazivaju Lesvonijani (mesto Lezbijanci) ili "po grčki" Lesvioti.
Iako je Lezbos ostrvo u sastavu Grčke, ono je mnogo bliže turskom kopnu (oko 15 -{km}- na najužem mestu), a najbliži veliki grad je turski Izmir (avionom oko 100 -{km}-), neuporedivo bliži od Atine. Ostrvo ima veoma razuđenu obalu, ukupne dužiine čak 320 -{km}-, a ostrvo poseduje i veliki sopstveni zaliv Kalonis, dubok oko 20 -{km}-.
Ostrvo je planinsko u severnom i središnjem delu sa dve velike planine: Lepetimnos i Olimp, obe visoke 968 -{m}- n.v. Na ostrvu i danas postoje ostaci vulkanskog delovanja - mnogobojni topli izvori. Jug je niži i ravniji.
Klima je sredozemna u primorju (topla i duga leta, blage i kišovite zime, prosečna godišnja temperatura je 18 -{°C}-), dok na višim terenima u unutrašnjosti ona prelazi u oštriju palninsku varijantu. Količina padavina je oko 750 -{mm}- godišnje po m². Blizina kopna daje ostrvu bogatstvo podzemne vode, što je omogućilo razvoj bujnog zelenila na Lezbosu. Ovo je i razlog što ostrvo nazivaju i "smaragdnim ostrvom". Na Lezbosu raste čak 11 milion stabala maslina, pod kojom je oko 40% ostrva, dok na šume zimzelenog hrasta i bora pada 20%. Ostatk čine kameniti predeli, peščane plaže, građevinsko zemljište. Zanimljivost ostrva su i okamenjeni ostaci drevnih sekvoja.
Ostrvo Lezbos je naseljeno još u bronzano doba. Prvi put je spomenuto u zapisima Hetita kao "Lazpa". Prvi važniji događaj vezan za ostrvo je bilo osvajanje ostrva od strane Persije tokom Grčko-Persijskog rata (546-480. godine p. n. e). U kasnijem razdoblju ostrvo je bilo u Atinskom savezu. U doba antičke Makedonije ostrvo je bilo pod njenom vlašću do 79. g. pne, kada ga zauzimaju Rimljani.
Tokom najvećeg dela srednjeg veka Lezbos je bio deo Vizantije. Iz ovoga razdoblja preostalo je mnogo visoko vredenih crkava. 1355. g. ostrvo su pridobili Đenovljani, da bi ga na kraju preoteli Turci 1462. g. Ostrvo je tada bilo poznato kao Midili. Ostrvo je ponovo postalo deo Grčke tek 1912. g.
Poslednjih decenija ostrvo se osavremenilo. Umesto nekad preovlađujuće poljoprivrede, zamajac razvoja postao je turizam i to veoma posebna vrsta "pohodničkog" turizma zbog starogrčke pesnikinje Sapfo, ovde rođene. Zbog ove aluzije, ostrvo Lezbos, je danas turistički cilj mnogim lezbejkama. Vlasti ostrva Lezbos ovo su ranije posmatrali sa velikom skepsom, i delimično su zabranjivali uplovljavanje brodova sa ovim turistima. U novije vreme žarište lezbejskog pokreta leži u zapadno položenom gradu Erezosu, ujedno i rodnom gradu pjesnikinje Sapfo.
